Tokom mog boravka u Australiji do mene je došao Aleksandar sa svojim psom. Pas je imao epilepsiju. To je bio prvi slučaj da ljubimac ima tako teške fizičke simptome.
Tradicionalan veterinarski pristup upevao je samo da drži pod kontrolom simptome do određenog trenutka, posle kog veterina jednostavno više nije imala rešenje. Vodao je svog ljubimca po prestižnim klinikama specijalizovanim za epilepsiju širom zemlje, a onda ga je drugarica uputila na mene.
Razočaravajuće za njega bilo je što mu je veterinar rekao da se više ništa ne može učiniti za njegovog psa. Napadi su se znantno pogoršali i postajali su sve češći. Povećanje doze lekova ili njihova kombinacija više nije bila moguća jer bi i najmanje promene bile katastrofalne za njega. Kao poslednju opciju su mu ostavili da uspava psa. Taj savet mu je dat sa mnogo empatije, jer navodno nije bilo leka, a jasno je bilo da Aleksandar ne želi da njegov pas više pati.
Da biste razumeli ponašanje i simptome bolesti svog psa, možete se prijaviti na radionicu Šta psi govore o nama?