Harmonija savršenog odnosa čoveka i psa

Njufaundlender: Gde li se sakrio taj krpelj?

Nekada je godišnje doba ono što inspiriše vlasnike pasa na prigodne teme. Tako mi tokom juna, jula i avgusta često u inboks stižu pitanja u vezi sa krpeljima i buvama. Naročito su uplašeni vlasnici njufaundlendera, koji su čuli da kod njihovih pasa treba biti posebno obrazriv. Neki od njih me pitaju da li su i zašto pojedine rase privlačnije krpeljima. Zatim, vlasnike zanima da li postoji neka preventiva, tj. kako ogromno telo njufa odbraniti od krpelja, odnosno, kako treba ukloniti krpelja sa tela psa? U mnoštvu nedoumica, neke se dotiču mesta na psu gde se krpelji najradije zakače…

Krpelji, buve i svi paraziti koji žive na životinjama uvek biraju svoje „domaćineˮ na osnovu nekih karakteristika. Na jednoj istoj livadi mogu istovremeno da pasu ovce i krave, nakon čega može da se desi da se ovca cela napuni krpeljima, a da krava nema nijednog. Jedan od razloga je taj što ovca ima bujnu dlaku, koja prouzrokuje određenu količinu vlažnosti uz kožu, i veliku količinu lanolina, što je krpeljima i buvama potrebno da bi živeli. Nasuprot ovcama, krava toga nema u tolikim količinama.

ovca-runo

I buve i krpelji se hrane krvlju. Jako je važno kakva je „atmosferaˮ obavijena oko psa, a što je, zapravo, posledica njegove ishrane, nege i održavanja, ali i tipa krzna. Kod njufaundlendera je dlaka uz kožu uvek suva. Toliko je gusta da tu vazduh ne može da prodre.

Kada nakon plivanja njufaundlender izađe iz vode, on je suv onoliko koliko mu je debela podlaka, bez obzira na to koliko je dugo bio u vodi. Kad se otresu, njima se otrese ta voda sa površine, dok dlaka uz telo nije ni pokvašena.

I to jeste savršen ambijent za razvoj krpelja, zbog toga što lanolin, ta mast koja tamo postoji, uz telesnu temperaturu od 38 stepeni, omogućava krpeljima da se tu zadrže, jer dugodlaki psi ne mogu da ga otresu sa sebe, ne mogu da ga skinu, kao što to, recimo, mogu kratkodlaki psi, koji se počešu tu gde je krpelj. Krpelje, dakle, i nalazimo na tim mestima gde pas ne može sam da ga odgrize ili da ga očeše.

Zašto su buve počele da naseljavaju pse? Zbog toga što su psi počeli da, manje-više, jedu kukuruz i pšenicu, koji su im stavljani u granule. Oni psi koji žive napolju i mahom jedu ostatke našeg ručka, ukoliko sadržaj tih obroka jeste, pritom, i izbalansiran, nemaju problem sa krpeljima i buvama.

njufaundlender-sashariess

To što se u priči oko parazita ističe njufaundlender jeste pogrešna premisa. Jer, nas obično jako iznenadi ako vidimo krpelja na njufaundlenderu. Iz razloga što krpelju na telu ovog psa ne možemo tako lako da priđemo, onda to na nas ima mnogo veći efekat nego na nekim drugim psima na kojima svakodnevno možemo da nađemo krpelja, i na kojima ih lako ugledamo jer se bez problema dolazi do kože. Ali, suština je da je svaki pas podložan tome.

Krpelja treba samo mehanički da izvučemo pincetom, u kontrasmeru u odnosu na to kako je zaboden. Tako izlazi i glava i sve nogice.

Nikako ne treba premazivati nekakvim uljima, mastima, jer to tera krpelja da povrati. Kada mu masnoćom onemogućimo protok vazduha, pre nego što će da se otpusti, krpelj povrati sve moguće otrove koje u sebi ima, i na takav način se povećava mogućnost da se pas inficira. Bolest koju krpelji prenose zove se piroplazmoza. Period inkubacije je 7 – 10 dana. Ukoliko se primeti da pas ima tamniju mokraću, čak crveno-crne boje, treba odmah potražiti savet veterinara. Postoji antiotrov koji se da psu i to brzo deluje. Ali, nekad, nažalost, bude i prekasno…

radionica-put-u-srediste-duse

Sve je, ipak, vezano za ishranu. Važno je da psi imaju uravnoteženu ishranu, u pogledu količine proteina životinjskog porekla, ali ne samo toga! Pas je svaštojed. Mada je postao od vuka, pas je u jednom trenutku shvatio da živi pored čoveka, i da živi na otpacima čovekove hrane, a to je mnogo više od mesa. Pas ne bira šta, kako i kada jede. Zato, hrana treba da je izbalansirana, da sadrži određenu količinu proteina, ugljenih hidrata, koji dolaze iz povrća i voća, i da je, pritom, koliko god je moguće, presna.

U svetu se trend promenio. Nekada je bilo ključno meso, čisto meso, pa se onda meso nije pokazalo kao dobro. Onda su počele da se dodaju žitarice, pa ni žitarice nisu bile dovoljno dobre, jer nije stvar u žitaricama, nego u voću i povrću.

Dakle, savršena dijeta za psa glasi: voće, povrće i meso, pravilno izbalansirano i jedeno sirovo ili kuvano. Kada se psi tako hrane, oni ni nemaju buve niti krpelje. Telo stvara savršeni odbrambeni mehanizam protiv krpelja i buva.

Dodao bih na kraju da je redovno kupanje, svakako, nešto što pomaže. Kupanjem kvasimo dlaku do kože što nam omogućava da primetimo krpelja.

Komentariši

Komentar je prosleđen